ЧАЈЕТИНА ПРАВИ КОРАКЕ КА ЦИРКУЛАРНОЈ ЕКОНОМИЈИ И ОДРЖИВОМ УПРАВЉАЊУ ОТПАДОМ

У Чајетини је 24. фебруара 2026. године одржана прва радионица у оквиру пројекта „ЕУ за циркуларну економију у Србији“, којом је званично започет процес израде Мапе пута за развој циркуларне економије на локалном нивоу. Догађај је организован у Иновационом бизнис центру на Златибору и окупио представнике Министарства заштите животне средине, јавних предузећа, локалне самоуправе, привреднике, инспекцијске службе, представнике Омладинског центра, представнике школа, СБ „Чигота“ и удружења грађана.

Пројекат финансира Европска унија, док је главни корисник Министарство заштите животне средине. На локалном нивоу, носилац активности је Општина Чајетина, која је овим кораком показала спремност да стратешки приступи унапређењу управљања ресурсима и заштити животне средине.

Вера Благојевић, координаторка пројектног тима за локалну самоуправу и руководилац комуналне службе КЈП „Златибор“, истакла је да циркуларна економија представља значајну развојну шансу за општину. „Циљ нам је да успоставимо систем у којем се ресурси користе рационално, отпад се своди на минимум, а локална привреда добија нове могућности за раст и развој“, рекла је Благојевић.

Иако су принципи циркуларне економије познати економској струци, важно је да цела заједница разуме значај овог модела. То укључује продужавање века трајања производа, коришћење алтернативних извора енергије и ресурса, као и концепт „оно што је за мене отпад, за друге је ресурс“.

Посебан значај пројекта је укључивање великих привредних субјеката са територије општине, попут компаније Сирогојно компани, Златиборац доо, Металопластика АД, Делта пласт доо и удружења хотелијера. Привредници ће помоћи у идентификовању мера које ће бити обухваћене планом, а које ће допринети подизању знања и вештина кроз стручна усавршавања и тематска предавања, на пример о енергетској ефикасности.

Конкретна решења за управљање отпадом и биоотпадом

Једна од кључних тема радионице била је управљање биоотпадом и решавање проблема вишкова хране. Благојевић је објаснила:

„Постоје вишкови хране која није употребљена, као и она која остаје са стола. Практика у Србији показује да већина ове хране завршава као помија, што је Законом о ветеринарству забрањено. Ми, као локална самоуправа, заједно са угоститељским објектима, морамо пронаћи правилна решења за њено даље коришћење. Разне су опције: употреба вишкова хране у биогасним постројењима, компостирање појединачно за свако правно лице или централна компостана. За нашу општину је 2022. године урађена студија о могућности третирања хране у биогасним постројењима, која је показала да је из економског аспекта неисплативо градити такво постројење, с обзиром на количину хране која се може третирати. Једноставно, немамо довољно био-отпада за једно биогасно постројење.“

Она је додала да је најбоље решење компостирање на два начина: електрични компостери који за 24 часа обрађују остатке хране и традиционално компостирање.

Општина Чајетина планира изградњу централне компостане као део друге фазе пројекта „Одвајамо“, која ће омогућити грађанима и привреди организовано одлагање биоотпада. Компост ће бити доступан грађанима, а они који већ користе компостере у домаћинствима оствариће и ценовне олакшице. Министарство животне средине обезбедиће додатних 500 компостера за домаћинства, јер је то најзначајнији вид третирања биоразградивог отпада на месту настанка.

Нови приступи рециклажи и поновној употреби

Радионица је такође обухватила могућности унапређења система селекције отпада, нарочито током туристичке сезоне. Разматрано је постављање додатних контејнера, сарадња са угоститељским објектима, као и организовано компостирање биоотпада из хотела и ресторана.

Поред тога, учесници су истакли потенцијал за поновну употребу грађевинског отпада, енергетску ефикасност јавних објеката и јачање едукације грађана, посебно младих, о значају одговорног поступања са ресурсима.

Рециклажно двориште на Златибору омогућиће организовано одлагање различитих врста отпада, укључујући гуме, столице, намештај и опасан отпад из домаћинстава као што су батерије, сијалице и акумулатори. За домаћинства ова услуга ће бити бесплатна, док су правна лица дужна да самостално збрину комерцијални отпад који настаје из производње.

Примери добре праксе и будући кораци

Милош Радојевић, из Регионалне развојне агенције Златибор, нагласио је да је Општина Чајетина пример другим локалним самоуправама у области одрживог управљања животном средином. Он је навео и пример употребе отпада као енергента у цементној индустрији, решење које се у развијеној Европи користи деценијама и које омогућава потпуно искоришћење енергетске вредности отпада без остатка.

Током радионице, учесници су анализирали тренутно стање и идентификовали препреке као што су недовољна информисаност грађана и ограничени инфраструктурни капацитети, али је закључено да ће системско планирање и усвајање Мапе пута омогућити дугорочно смањење трошкова, отварање „зелених“ радних места и јачање имиџа Златибора као одговорне туристичке дестинације.

Након радионице, предлози и коментари биће размотрени од стране локалне радне групе, након чега ће бити формулисани конкретни циљеви, мере и активности, са јасним смерницама за транзицију ка одрживијем развоју у складу са европским стандардима.

Очекује се још један састанак на ком ће бити представљен нацрт документа. То ће бити прилика да се поново анализирају мере и активности у свим обухваћеним областима: управљање отпадом, управљање водама и отпадним водама, енергетика, урбана мобилност и привреда. Поред тога, биће представљени и примери неколико европских градова који су након усвајања сличних докумената направили озбиљне помаке и трансформисали рад на добробит целокупне заједнице и становништва.